Zaostajanje

Svakom novom epizodom “Jezikove juhe” ostajem iznova zapanjen nesposobnošću primanja/traženja povratne informacije. U posljednje dve epizode, ta je pojava bila na svom vrhuncu. U Sisku je gazda restorana bio totalno zatvoren prema primanju povratnih informacija od strane svojih ljudi, ali i Stephana. U Kumrovcu još gora situacija – zaposlenici su bježali iz restorana, ne želeći se snimati za seriju. “Pa kaj buju susedi rekli!” “Ako me snime i vide kako nešto ne znam ljudi će mi se smijati.” “Nemam se ja kaj popravljati, ja dobro radim svoj posao.”

Većina ljudi u seriji, a bome i nas izvan serije, se jednostavno plaši primiti povratnu informaciju o sebi i načinu na koji radimo ili živimo. Nesposobni smo čuti nešto što bi narušilo sliku koju gajimo o sebi ili koju barem prezentiramo svijetu koji nas okružuje. Konobar od 20 godina odbija čuti što radi krivo, jer on već sve zna. Kuharica ne želi čuti kako joj je meso ispalo pretvrdo. I svi to doživljavamo osobno. Kao da je pitanje naših postupaka pitanje naših osobnosti i našeg postojanja. Mi nismo samo naše ponašanje.

I onda mi je sinulo. Što je zajedničko Zagorju i Sisku? I jedno i drugo su najzaostaliji krajevi u Hrvatskoj. A što ako ta činjenica nema toliko veze s Marsom u 7. kući već s mentalitetom ljudi na tim područjima koji nikada aktivno ne traže povratnu informaciju o sebi i svojem ponašanju? I naravno bježe od situacija u kojima takvu informaciju mogu dobiti.

Mi smo OK. Mi se ne trebamo mijenjati. Mi to sve znamo. Kaj nama ima netko dolaziti sa strane i soliti pamet. Ove su rečenice dobitna formula ukoliko želite propasti! Zato jer si njima uskraćujemo mogućnost promjene. Pa se i ne mijenjamo, jer ne vidimo potrebe za time. I to bi bilo u redu, da se naša okolina i svijet oko nas ne mijenjaju. Pa više nismo usklađeni s njom. Pa zaostajamo. Dok jednog dana ne propadnemo. Isto vrijedi za nas kao pojedince. Isto vrijedi za kompanije! Isto vrijedi i za regije/države. U trenutku kada se zatvorimo za feedback iz naše okoline, potpisujemo sebi smrtnu kaznu! A što ljudi kažu o vama, vašoj prodaji i vašoj kompaniji?

3 comments on “Zaostajanje

  1. Slažem se sa sadržajem objavljenog posta. To je općenito pojava u našem društvu. No, u postu nije jasno argumentiran dio otkud to da su Kumrovec i Sisak (Zagorje i Moslavina) najzaostaliji dio u Hrvatskoj. Po gospodarstvu, broju visoko obrazovanih ljudi ili nečem trećem? Takvo neargumentirano poopćavanje ispada kao osobno etiketiranje tih krajeva od strane autora posta ili njegova čista predrasuda. Ako se misli na mentalitet, odgovorno mogu reći da se s primitivnim mentalitetom može sresti u svakom kutku naše nam države. Niti u Zagrebu velika većina ljudi ne trpi povratnu informaciju niti kritiku (čast izuzecima) pa bi se na temelju toga moglo zaključiti da je i Zagreb zaostali kraj. Bez brige, malograđanštine je više u gradu nego na “selu”.

    • Ivana, prije svega sprika na generalizaciji! Kriterij za “zaostajanje” je bila situacija u gospodarstvu tj. koliko “zdravih” firmi (koje su konkurentne na domaćem/ino tržištu) ima na dotičnom prostoru. Slažem se da je to situacija širom Hrvatske, pa tako i u Zagrebu. Poanta je bila iskoristiti metaforu s tim restoranima, da zapitamo sami sebe koliko smo mi sami otvoreni na feedback i koliko nam to olakšava/otežava život.

  2. U Srbiji nismo 🙂 Što kaže jedan od urednika renomiranog ekonomskog magazina u svome statusu “oko mene sve serdari i vojvode”. I mislim da je to opšte pravilo.
    Ona druga, tamna strana, je pushy-aggressive komunikacija, podjednako loša….Teško je naći relaksirane ljude.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s